30. април 2013.

OTVORENO PISMO ZATVORENOG SRCA

ili...kako Elizabet nije volela ružne reči... 

latiste se
( učmali u kaljuzi kukavičluka )
bremena preteškog
za vaša
šarenom iluzijom
sopstvenih zabluda
naslikana
pleća
( no, ipak slabića )

osećate li kako
nemoć gubitnika
sujeta
pregaženog
zaboravljenog
bivšeg čoveka
( što
sa palete izgubljenih duša
crnu biraju )
vaše zle kobi
tek su
seni
razlivene u tragovima
stopa
davnašnjeg
( pritajenog )
ludila

penušava
( kakva varka! )
sloboda izbora
između dobra i zla
( opravdana je sumnja u vaše odabire )
preti
da uništi
majušno slovo
lj
( lj kao ljudskost )
koje vam se
za nepce zalepilo
dok vam je
s usana kapao
jed

iza dvotačke
upišite
veliko slovo
pogubljenja
vlastite čovečnosti
vi
potonuli
nekada poštovanja
danas ni žaljenja
vredni

(br)aman(tino)!

glasnici jada
vest nek' vam donesu
da više ne postojite

( hiljadupetstotinatridesete
ili nekoliko vekova kasnije )


Jasmina Popović

Нема коментара:

Постави коментар