SANJALIŠTA

u neke sam se reke 
ulivala
grleć' potoke
žubor postajala
sebe davala
zaustavljala reči
gradila brane
zov moćnih okeana
vešto izbegavala
da sačuvam od zaborava
tajnu ljubav
između neba i mene
volela vlati trava
sanjivih snenih
ponos sam bila
i nisam krila
da imam bar nečim
da se dičim
ako posle danas
ne ostane ništa
žar istine ću poneti
do večnih sanjališta

Jasmina Popović