Proklet ne bio !
Neka te ne stigne moja kletva !
Molitva duše neka te prati
ako tvoja uspe iz zla da se vrati.
Sunce ti sjalo vazda
zdravlja ti lilo i prelivalo
najrođenije te volelo
i celivalo.
Život te, da Bog da
mazio, svako ti dobro
od ruke išlo, zlo te mimoišlo
zbog svega sto si činio
zbog svega sto mi nisi dao.
Zbog svakog mog jauka
slomljenog rebra
i nežnog ptičjeg krila
kojim sam letela
dok sam naše gnezdo svijala.
Oholosti pusta
sreća ti vazda klijala!
Sad neka te radost susreće
kud god kročio
mračne ti noci bljesak njen
svetlio
nikada ti bol ne pretio
ni bolest teška od koje se strada
neka te ne pronađe nikada.
Prokleta samo ja bila
što sam u oku zla
ja dobro tražila
sto se nisam odvažila
da na udarce biča
bičem uzvratim
nikada se u tvoju klopku
kao u mirisnu postelju
ne vratim.
Ja snage nisam imala
a sve sam znala.
Za kurve iz prljavih mehana
za propast naših dana
ja plač duse svoje
da čujem nisam htela
ja sam te
propasti duše moje
ja sam te volela
jaukom
smehom
ja sebe sad kunem
sopstvenim grehom
i haljinama požude
koje sam oblačila
dok sam se
samo za tvoje oči
svlačila
i zavodila kao kurtizana
a ti se bezobrazno cerekao
dok si me uzimao
bezvoljno
po navici
dok si me kidao
haljine srama
sa mene si skidao
ogolio si me do kraja
a sad te kunem
osmehnuta
kad dan za to dođe
neka ti se otvore vrata raja
u ime svih dana iz pakla
zbog vatre koja me je pržila
dušu dotakla
i u njoj ostala.
Tebi neka u izobilju pliva
neka su ti plodni
vinograd i njiva
pšenica ti dušu zlatila
vino te sladilo
i zaborav donelo
na dane kada si samo zlo
sejao i žnjeo.
Ko sam ja postala
pitaš li se sada
dok u mračnim mansardama
jadnog pustog grada
ispijaš svoje pice
i ljubiš pohotno neke druge.
Vikao si do neba, kleo me često:
Ne miči iz tvoje kaljuge
tu ti je mesto!
Kleo si me i prokleo
bez kajanja, srama i tuge
glasom oholosti i poruge.
Dabogda
seme prokletstva
da mi se zatre
pijan si cvilio
mene kleo
batrgajuci jezikom
udarao rečima kao maljem
to seme
kojim si me oplodio
moleći se Bogu
majka da ne budem nikada
čedo da ne privijem na grudi
da kap mleka iz sise ne kane
uništio si mi noci
zgazio dane
al' Boga ima
onog u koga ne veruješ
onog Boga kome se klanjam
majčinstvo ja ne ostadoh da sanjam
ja majka postadoh
a ti
kome li se klanjaš danas
od koga milost moliš
i tražiš spas.
Pesma te po svetu pratila
kud god pošao
u svaku kuću nek' si dobrodošao
neka ti se otvore sva vrata
sve sto dotakneš
neka se pozlati
neka ti misao o pokajanju
bar jednom vrati
u časovima kada si trezan
kada nisi pijanstvom vezan.
Zbog svake suze moje
i mog leleka bezglasnog
zbog svake modre mrlje
na telu mome
u sreći neka se zlate dani
pokoljenju tvome.
Mir da nađes duši
tesno neka ti bude
u paklu svoga pakla
bezglavo da potrčis i pobegneš u raj.
Da sagoriš mržnju
snage imao
siromašne i uboge
zlatom darivao
neka ti dotiče i pretiče svega.
Da se sa svojim demonima
boriš
izboriš
od srca ti želim.
Kunem te
srećan mi budi,
osmehom nevinim
pogledom čednim
jedinim vrednim
sto od mene osta
najlepšim od Boga
kune te ova duša
prosta.
Kune te moje beznađe.
Zlo nek' te nikada ne snađe!
Zlo nek' te ne snađe zmijo
otrovnice
sto si me za dušu ujeo
otrov izlio
da se mojim telom širi.
Molim jedinog Boga
milosnog
da moju dušu umornu smiri.
Izađi iz jada svoga jada!
Zbog sina koga sam rodila
ljubavlju negovala i odgajala
zlo ti ne želim !
Zbog krvi tvoje krvi
sreću ti želim i život dostojan coveka.
Kad budemo otišli Bogu na istinu
ni tamo ne želim
kazna da te sačeka.
Duša je moja
ljubavi puna
nema jada nema gorčine
ti koračaj korakom sporim
možda i stigneš
do ISTINE.
Jasmina Popović
Neka te ne stigne moja kletva !
Molitva duše neka te prati
ako tvoja uspe iz zla da se vrati.
Sunce ti sjalo vazda
zdravlja ti lilo i prelivalo
najrođenije te volelo
i celivalo.
Život te, da Bog da
mazio, svako ti dobro
od ruke išlo, zlo te mimoišlo
zbog svega sto si činio
zbog svega sto mi nisi dao.
Zbog svakog mog jauka
slomljenog rebra
i nežnog ptičjeg krila
kojim sam letela
dok sam naše gnezdo svijala.
Oholosti pusta
sreća ti vazda klijala!
Sad neka te radost susreće
kud god kročio
mračne ti noci bljesak njen
svetlio
nikada ti bol ne pretio
ni bolest teška od koje se strada
neka te ne pronađe nikada.
Prokleta samo ja bila
što sam u oku zla
ja dobro tražila
sto se nisam odvažila
da na udarce biča
bičem uzvratim
nikada se u tvoju klopku
kao u mirisnu postelju
ne vratim.
Ja snage nisam imala
a sve sam znala.
Za kurve iz prljavih mehana
za propast naših dana
ja plač duse svoje
da čujem nisam htela
ja sam te
propasti duše moje
ja sam te volela
jaukom
smehom
ja sebe sad kunem
sopstvenim grehom
i haljinama požude
koje sam oblačila
dok sam se
samo za tvoje oči
svlačila
i zavodila kao kurtizana
a ti se bezobrazno cerekao
dok si me uzimao
bezvoljno
po navici
dok si me kidao
haljine srama
sa mene si skidao
ogolio si me do kraja
a sad te kunem
osmehnuta
kad dan za to dođe
neka ti se otvore vrata raja
u ime svih dana iz pakla
zbog vatre koja me je pržila
dušu dotakla
i u njoj ostala.
Tebi neka u izobilju pliva
neka su ti plodni
vinograd i njiva
pšenica ti dušu zlatila
vino te sladilo
i zaborav donelo
na dane kada si samo zlo
sejao i žnjeo.
Ko sam ja postala
pitaš li se sada
dok u mračnim mansardama
jadnog pustog grada
ispijaš svoje pice
i ljubiš pohotno neke druge.
Vikao si do neba, kleo me često:
Ne miči iz tvoje kaljuge
tu ti je mesto!
Kleo si me i prokleo
bez kajanja, srama i tuge
glasom oholosti i poruge.
Dabogda
seme prokletstva
da mi se zatre
pijan si cvilio
mene kleo
batrgajuci jezikom
udarao rečima kao maljem
to seme
kojim si me oplodio
moleći se Bogu
majka da ne budem nikada
čedo da ne privijem na grudi
da kap mleka iz sise ne kane
uništio si mi noci
zgazio dane
al' Boga ima
onog u koga ne veruješ
onog Boga kome se klanjam
majčinstvo ja ne ostadoh da sanjam
ja majka postadoh
a ti
kome li se klanjaš danas
od koga milost moliš
i tražiš spas.
Pesma te po svetu pratila
kud god pošao
u svaku kuću nek' si dobrodošao
neka ti se otvore sva vrata
sve sto dotakneš
neka se pozlati
neka ti misao o pokajanju
bar jednom vrati
u časovima kada si trezan
kada nisi pijanstvom vezan.
Zbog svake suze moje
i mog leleka bezglasnog
zbog svake modre mrlje
na telu mome
u sreći neka se zlate dani
pokoljenju tvome.
Mir da nađes duši
tesno neka ti bude
u paklu svoga pakla
bezglavo da potrčis i pobegneš u raj.
Da sagoriš mržnju
snage imao
siromašne i uboge
zlatom darivao
neka ti dotiče i pretiče svega.
Da se sa svojim demonima
boriš
izboriš
od srca ti želim.
Kunem te
srećan mi budi,
osmehom nevinim
pogledom čednim
jedinim vrednim
sto od mene osta
najlepšim od Boga
kune te ova duša
prosta.
Kune te moje beznađe.
Zlo nek' te nikada ne snađe!
Zlo nek' te ne snađe zmijo
otrovnice
sto si me za dušu ujeo
otrov izlio
da se mojim telom širi.
Molim jedinog Boga
milosnog
da moju dušu umornu smiri.
Izađi iz jada svoga jada!
Zbog sina koga sam rodila
ljubavlju negovala i odgajala
zlo ti ne želim !
Zbog krvi tvoje krvi
sreću ti želim i život dostojan coveka.
Kad budemo otišli Bogu na istinu
ni tamo ne želim
kazna da te sačeka.
Duša je moja
ljubavi puna
nema jada nema gorčine
ti koračaj korakom sporim
možda i stigneš
do ISTINE.
Jasmina Popović
Нема коментара:
Постави коментар