INAĆENJE VRISКOM PO ZVUČNOSTI NESLUHA

Nema mesta ni za koga
U ovom tunelu ravnodušnice,
Makar čipkani nestanak postala
Sva u belom i bez greha, jednom
Nepostojana ja
U kišnom danu obezbojenih duga
Ispod kojih, čak ni zbog poslednje želje
Prvog greha sopstvenog,
Nikad
Ne bih, poslednje mi bilo
Pa prošlo

Moj je krtičnjak prepun
Na zor presvislih zora
U sebe zaključanih, pa u ključ odnekud
Pretumbanih sumraka
Prepun suzama ispranog živog tkanja
Lepršavog umiranja sveg svetla
I svih dana, za dana

Кoračam tako, u bestraga i ni u šta
Iz ćeifa
Bez moranja u more obučena
Noćne a moćne da na dva, na tri
U krš lukavih delanja pretvore
Skršene kosti moje, odavno oglodane
Bezumom slutnji da nikad je uvek
U isto vreme i u pravi čas
Beščašća

Bolim se izranavljenih tabana
Crnilom nagaravljene pene, sebi ću lice
Da gazim, a da gaz misli blatnjavih zatrem
Iz sve snage jer samo tako umem umom
Pomućenim

U razum ne svraćam namerno
Ni u kom slučaju potrebe
Nema
Sam-a vrištim do nesluha i nazad

Najzad

Jasmina Popović