TI SE ŠALIŠ

Ti se tako divno sališ 
Kažeš 
Ljubiš me poslednji put. 
Naša okna pucaju 
Tvojim smehom 
Mojim grehom 
Dok grlenim mislima 
Po zidovima malaš 
Čudo rastanaka.

U purpur tamu
Pretvaraš
Od jazbine dvorac
Praviš
Nespokoja ti tvoga
Zakuni se
Odlaziš prvi
Zar ne?

Naša postelja suknom
Pokrivena
Od svih pogleda sakrivena
Cvili
Stenje,
Jastuke pretvara
U kamenje-
Kroz strašnu vrisku
Seća se:
Svih padova
Vrhunaca,
Milovanja
Opsovanih sunaca
U svađi kao u krađi
Duše.

Zaustavljam vreme
Dok kofere ti pakujem
Nadom i željom
Da ćes u sreći
Umeti da se snađeš
Kad dugu negde pronađeš,
Ispod nje prođeš
Sebi dođeš
I ostaneš.

Kroz ključaonicu nehaja
Još ključ da okrenem
Iz jave se prenem
U snu nastavim da živim
Mesec dok krivim
Jer krivac mi treba
Za oteti deo neba
I polomljene merdevine
Sa oblaka neću moci da siđem
U san ti navratim
Obiđem
Kao starog saputnika
Na stazama sreće i smeha.

Jasmina Popović