razbijala je razboje
od vučjih očnjaka niske ređala
osnove i potke sakrivala
vunicu u vatru bacala
plakala
od magle druge pravila
nedruge od sebe terala
obezglavljenim aždajama
plamen bojila jarko crvenom
( od krvi svoje sutrašnjom zorom iskapane )
narandže silna besom gnječila
sokove u potoke pretvarala
suncu da docrta zrak
žutu od jeda stvarala
sebe varala
jahala atove i padala
lomila pojila maljem nesna
uzbrdo kasom silazila u inat sebi
crvene noseve klovnova
sakrivala pod jastuk
smešnih se suza bojala
naizust učila sve uspavanke
sebe umivala lažima života
znala šta je greh a šta grehota
parala pletiljama posao
od podrumske paučine
klot u frket udevala
kroz iglene uši
junačila se(bi) namigivala
ratovala ranovala sopstveno bezvolje
taman kako i kad treba
( ni brže ni bolje )
iz sebe otišla
Jasmina Popović
...Војевање не престаје!
ОдговориИзбришиИ, када мислимо да је окончано.
Напротив и шта више. ТАДА почиње.
Срдачан поздрав.
Hvala Vam... Pozdrav...
ОдговориИзбриши