PLETENO I PARANO O CRVENOM SLOVU

Jednom sam tako
Iz obesti sažvakala
Bez kajanja iz besvesti,
Tri belutka nasmejana
Srdžbe radi i inata-
Grumen zemlje napuštene u nedra sam
Bolodušjem, kradomice
Krijuć' svoja strahotrepja
Drhtarenja zagrljena, mukom svojom
Posvađala
Sebe hitro ispljunula u temelje
K'o znamenje propadanja

Iz kutije blistavlaži zaslađenih
U mraku sam potpalublja progledala
Porinuće, potonuće bratimeći
Sad pređu kajanja kidam gnevno
Što nisam jače i jednom još

Moj kapetane
Žena na brodu, nesreće dar
U more! Umori!
Kovač budi paklensudbe
Čekić sam i nakovanj, ti vatra i meh
Žar žareni, potkovicom potkuj talas

Igrajmo se preterivanja
Sve dok ne postanem krv na tvom desnom
Oku slepom
Kažiprst zaglavljen u orozu
I oštro oko poslednjeg sokola

Pucanj si, ja praznina
Ne oklevaj!
Na mapi blagorodja treći sam korak
Levo od izvora hladnih zavaravanja
I laka meta

Pružam ti ruku da tvoja ne zadrhti
Sumnja i strah sam
Ti hrabrost budi!

Budim daljine
Na najjače uključim krik
Vrisak zasmejavam plačem tragača
Zabludelih duša
Hipnozom uspavljujem blizine
Klatnom pred okom u kapak kapljem
Košmare

Donesi mi beli svet da ga u rever trajanja
Dok sudbinu preklinjem
Da opet sve u naopako,
Moj kapetane?

Po običaju
Pravu na očaj skidam kapu
Nek pokisnu prokleta pojanja
Meni međ' zubima grka reč na umobol liči
A nije

Još

Jasmina Popović