IZMEĐU NAS SU ĆUTANJA

Grlila je tužne pajace
pogledom sramežljivim
kroz krilo slepog miša
nestrpljivo gledala
bajalice
razbrajalice
kazivala
nemušto
niotkuda suđenog.

Bosiljak u nedra
protiv uroka
zlih pogleda
pitomih namera
ispisanih sitnim slovima
na požutelim
otpusnim listama
pokupljenih
u neka davna svanuća
na zgarištima
sanatorijuma
za bolne
umobolne
neprebolne
koje je uporno palila
ne bi li
na plamenu sopstvenog
ludila
u potrazi za pameću
bar jednom probudila dan

Bila je ginjol lutka
konopac je bila
omča
munja koja se ljubila
strasno
sa mesecom
koji je mirisao na lavandu.

Herbarijum je pravila
od hrastove kore
sopstvene kože
listove vezivala
pletenicama od paučine
s vremena na vreme
proveravala
zbirku sopstvenih gluposti
ispresovanih
uredno
zajedno sa sasušenim
korenima
iz petocifrenih brojeva
promašaja
obrnuto proporcionalnim
kvadratima
očekivanja u nizu
iracionalnog
beskonačnog davanja.

Njeno su ime tražili
u izvodima iz matičnih knjiga
pogubljenih algebarskih izraza
za ništavilo.

Ponosno je vukla sa sobom
kolekciju
godinama sakupljanih
budalaština
jednako nesrećna
što nikada nije uspela
da lakovernima
poturi oglas kojim je menjala
svoja statična velikodušja
za jedno sićušno
kotrljajuće R.

Opijala se uspešno
veštije od bilo koga bilo kada
nikada nije razumela
zašto je
rakijska čašica prezira
dozvoljena mera
za nazdravljanje tuđincima
kockala se strastveno
uvek u svaku partiju ulažući
život
blefirala je vešto
dok je tragala za kraljicom herc
koju bi kao hladno predjelo
servirala na osamnaest
fleka od sopstvene krvi
na zelenoj čoji sudbine.

Dvadesetjedan ! Vikala je. Vrištala je.

Na poker mašinama
ručicu je snažno povlačila
na gore
nikad na bolje
uživajući u panici
krupijea u crnom
koji su joj svaki dobitak
zlatom plaćali
bila je bogata
porazima
zabludama
grehovima
kažu
retki koji su je poznavali.

Bila je ponosni nosilac
ožiljka na obrazu
ožiljak na duši nije pokazivala
dušu nije otvarala
nikada
nikome.

Ponekad je mrzim.
Ona mene uvek.

Ista nam je koža smežurna
iste bore više ne brojimo
i ne bojimo nikog do Boga
a opet

Između nas su ćutanja.

Jasmina Popović