SVE ONA MOŽE

Tuga je ova od bezdana dublja
od plamena vrelija
od misli zrelija
po mojoj koži piše slovima bola
krvotokom bezdušno kola
mojim dahom uporno diše
umesto mene pesme bi da piše
zlurado okiva sve moje noći
spasa nema, on neće doći.

Da me izda, lako je umela,
u ponor da gurne
umesto podigne iz pepela.
Krila feniksa bez reči spržila
večno se sa mnom družila
u lance okovala
iz nevida se radosna smejala,
po mojim obrazima suzama kapala
sve dok od čemera nisam skapala.

Družbenica verna, sestra moje samoće
sve joj se može, sve ona hoce.
Podmuklog pogleda, lažljivih reči
da razboli ume, ne želi da leči.
Sve joj se može, sve hoće ona
da zatvori vrata moga doma
bestrago da se po bespućima lomim
najdublji vir da nađem, sebe da udomim.

Jasmina Popović