NEŠTO KAO SUDBINA

Nije ona kapala sreću k'o biser 
nikad plašila strah, tu kobnu zver 
prkosila samoću i tamnice 
nit' radovala visove i ravnice. 

Ona je plašila bljesak i sjaj 
rugala prošle lepote beskraj 
radosti darivala čađ i blato 
gubila sve sto joj ikad je dato.

Tragu konačnosti stopom smejala
sa crnim pticama vazda drugovala
tugovala strast oganj i požudu
plakala svoju beznad suludu.

Pesme je pevala crnim svatovima
kazaljke lomila sreće satovima
njoj su suđena tri zvona tukla
kad je haljine strašne odluke obukla.

Jasmina Popović