ODJEDNOM PRESTRAVI SE NA KRAJU TREĆEG ČINA JEDNOČINKE U DVA POSRTANJA

kad kažem izdah stiskom očajnika
u suzu svoju kap otrova il' dve
doziram umiranja
dozivam junaštvo da crvenim pred njim
doziraj očajavanja ( neko mi u ponoć reče )
dozovi se
pameti. ni od korova

ni do neba ne bih
dok crtam strepnju crvenim i pečatam
tragove. (p)ostavljam lažne
u šumi zimzelenih varanja listopad sam
nizina i breg. između neba i hrastovog korena
na kraju mahovinu u zeleno

u plavo početak. i modro mi more
preže zapregu za beg i za nauk
iz duše. nepoznatog ne kidaj
sebe. nikad na gledaj

unazad. od sedam milja korakom
negdašnjeg čoveka. prevari
unapred. žilet u džep za svaki slučaj i nadlanicu
sa dlana namiguje igra oštrih britvanja
ko preseče liniju. život(a)
nimalo ne boli

kad zažmurim ljude, do deset brojim
i tražim. sopstvena posrtanja krišom
da ispravim hod. lelujanja
za zemlju (se) vežem,

sebe rumenim besom milujem
kamdžijam. trag na telu rana da bude
tad ostaju mi samo vidarenja
u doba dušosvlaka

i tačka na kraju

Jasmina Popović