BIH U BIVANJE, OKRET I PAD

pevam se malom pesmom
pticom iz mojih krila izraslom
do poslednjeg leta u prvi let lepetom
srmom nebesa dok posrmim
šumom i treptajem dok zeleno pošumim

tek tad

tragač sam u oblaku gustog dima
vrač i glasnik u tam-tam zakovan
i gle još tamo znak za uzvik i strah sakrivam
u grlu kost izumrlih riba čuvam
da postanem da ostanem bih ali se ne da
davanjem u otimanje pa opet
čovek iz mene u bekstvu traži ulaz
za sve izlaze iz strahohodnog življenja

a ja se bojim u crveno i bojim se
prastarim prašnjavim strahom jer bih a ne bih

da odem iz jedne u drugu teskobu

© Jasmina Popović