PASTIR

Hej, pastirče na proplanku, ne kradi mi uspavanku,
ne uzimaj oganj vreli, talas snažni, dah oblačka.
Ostavi mi pesmu ovu, da uspavam tugovanku
ognjem sreću da potpalim i zagrlim cvet maslačka.

Hej, pastirče na proplanku, pusti san moj neka diše
nemoj pesmom iz daljine da ga šalješ u visine.
Odatle se pasti može, tad' povratka nema više,
sakriću ga ja u nedra il' u porub od haljine.

Hej, pastirče na proplanku, što nemušti jezik znadeš
trči gorom, trči zorom i pronađi mog sokola.
Progovori smelo njemu: "Hitaj brzo, da je kradeš!"
Na kiši ću čekat' njega, plešuć' bosa, k'o dodola.

Hej, pastirče na proplanku, pesmom vidaj moje rane
ne kradi mi slatke tajne, snene želje, pesmu ovu.
Ostavi mi gorostase od mog straha da me brane,
kad po mene jutra dođu, u novi dan da me zovu.

Hej, pastirče na proplanku, ostavljam ti povojnicu
niti crvenom mi dušu, belim cvetom kosu krasi.
Od svih zala ovog sveta, čuvaj tvoju drugaricu,
iz sna kad se jednom prenem, kad buđenja dođu časi.

Jasmina Popović