BLEF GOSPOĐE KJU

odvikla sam
reči
od
stvrdnutog srca
olovke
tupog otiska

(p)rime(re)
loših namera
pišem sećanjem

okivam ponornice
laži
gustine otužnih magli
s jeseni
( koju, istini za volju, ne volim )
zaključavam
ključare pamćenja
u sobu bez vrata
prozora
kroz koje
sunce ne ulazi
bez poziva
na bezazlenu igru
školica
stojim
u levom kvadratu
na sredini
poništenih zakletvi

gospođo kju
u partiji
koju ste započeli
taj obeleženi
adut
u rukavu vašeg
ludila
na podu je odavno
blefirate
izbegavajući
moj pogled
izveštačene mudrosti
( sa vama, samo tako )
govorila sam vam
sve karte na sto
nakrivljen
na istočnu stranu
koji se
poput klatna
u mom malenom umu
ljulja
grleći led severa

sve karte na sto
gospođo kju
pogled u pogled
da se ne zabrojimo
dok pišemo
manje nego što pamtimo
( sa mnom, samo tako )

po članu bez broja
zakona o prekoračenoj
liniji
razdvajanja naših svetova

osuđujem vas na zaborav

Jasmina Popović