KO TE JE PREVARIO

( da )
ne možeš da živiš u pećini
( da )
ne umeš plavim iz oka
( da )
po zidovima rekom da se razliješ
( mokrim sa dlana
olovnim
postojanim
u pogledu i poslednjem izdahu )
izdankom zelenog iz tebe proklijalog
vatru ( da ) gasiš
uplašen
napušten
u bezrečju zaustavljen
naprslinom vilične kosti

( da )
sam si na svetu
buktinjom među prstima
bolom u podrebarnom luku
energijom nesna
( da )
nećeš umeti
strah da prepoznaš
kada te bude pohodio
noćima
poput zlog predznaka
vekova
što
pod zlatnom maskom
ništavila
ispod kukolja
u otkosima ži(vo)tonosnim
čekaju tebe
obezglavljenog
zauvek obeleženog
porođajnim krikom vasione

( da )
ne dišeš ako nisi u gomili
bestelesja
bezličja
bezdušja

kroz isprepletane grane
milenijumskog slepila
( da )
ne vidiš ono što vidiš

( da )
moguće u nemoguće
pretvaraš
( da )
budiš zenice
sklupčane u tvojoj vlastitoj utrobi
( jauk embrionalne simfonije )
neosetom
kušaš
razlivenu mučninu
sopstvene različitosti

( da )
ne živiš

ko te je prevario

Jasmina Popović