PESMA BEZ SMISLA ZA POLA OKTAVE NIŽE

muči tuga mučim i ja
tako nam u ćutanju godine prošle
i buduće će tako al koga briga
oko nas osmesi kolo raširili
u kolo ne primaju iz kola ne puštaju
a nas dve mučenice svaka svojim okom
i skokom u pakao pa kom opanci
oboj obojke i načini drugačiji koloplet
inati se začuh život kako se cereka
iz oluka gde su sakrivena gnezda
ptica koje su odletele meni - doletele
tebi sreća rekoh sričući slova lomeći slogove
delim pa množim sabirajući se

sve je tako bilo ne lažem
nikad je uvek i kad je za pojas zadenuto

kažem ti

© Jasmina Popović

BIH U BIVANJE, OKRET I PAD

pevam se malom pesmom
pticom iz mojih krila izraslom
do poslednjeg leta u prvi let lepetom
srmom nebesa dok posrmim
šumom i treptajem dok zeleno pošumim

tek tad

tragač sam u oblaku gustog dima
vrač i glasnik u tam-tam zakovan
i gle još tamo znak za uzvik i strah sakrivam
u grlu kost izumrlih riba čuvam
da postanem da ostanem bih ali se ne da
davanjem u otimanje pa opet
čovek iz mene u bekstvu traži ulaz
za sve izlaze iz strahohodnog življenja

a ja se bojim u crveno i bojim se
prastarim prašnjavim strahom jer bih a ne bih

da odem iz jedne u drugu teskobu

© Jasmina Popović

HAJDUČENJA I OSTALA KUKAVNA JUNAŠTVA

u goru bosom nogom sebe na odstrel
zverinju pod očnjake tek da početak svršetka upišeš
na zeleno od lišća i sever mahovinu ubodnim gazom
neprohod linijom dlana prokrči od rđa klopke načini sebi
stisnutog zubala do škrguta poslednjeg besa progovori

pticama u kljun nemušti poj jatake da ućutkaš

prvom anđelu pod krilo krišom da spasenje sebi
u lepet petoprstog zagrljaja sakrij bol svih svojih strahodrhtaja
zaćuti mukom i mukom bezglavih vrtoglavica dok okretom se otvaraš
močvarna tonjenja pod grudima oslobodi i zakorači u mulj
zapamti i zaboravi pa opet dok oko ti zenicu suncu darovanjem

sit svega pitominu bivših blagosti radostan rasprosti
u danu gladnog podušja zagrizi koru hleba od tvog tela umešenog

otac sin sveti duh i oprost svih grehova tvoj su početak i kraj

©   Jasmina Popović