12. септембар 2014.

GRUMEN ZEMLJE, DVE IZDAJE I NIKOM NIŠTA


na velikom je bregu kuću svoga roda raskućila.
odricanjem sebe, neuko sricala bojeve i brojeve
poročnih časova. brižljivo se čuvanjem sačuvala
udobno u sebe sipajući otrov iz ruševnih temelja,
na trećem zmijskom spletu, pod kamenom crnodana.


vremeplovila sopstvenom čamotinjom. mašina postala,
polomljenih mehanizama za stid, sram, čemer, jed i
slične reči. brisala (se) iz svih rečnika i albuma,
docrtavajući uvičnike na slike tuđih predaka. svojih se stidela,
busene korova postavljala na njihove grobove, smejući se.

naposletku, kako i dolikuje hazarderima, skončala je u igri
gde je delila šakom i kapom bogatašima i siromasima,
kupujući na rasprodajama sva zvona, za svaki slučaj i kraj.

pod nadnicu, pod nadnicu, bedo! - vikala je kad pomahnita
u pokaznoj vežbi nizanja otrovnih reči, pokazujući sebe.

na končić tankonitnog ljubospeva, samo za nju samo za nju
po.kušala da se naniže, prokune i zakune slovom skupim i tuđim
krčmeći ostatke duše na grame i sitnije još. ako je moguće.

Jasmina Popović