TREBALO JE DA ZNAM

Dopusti mi
da suzom umijem
sve istine
kojih si se bojao
zbog kojih sam
kiša postajala
pljuštala sebe
ljubeći grmljavinu
milujući munje
iz prikrajka gledajući
odraz tvoga lica
u baruštinama
svekolikih
u zakletve umotanih laži.

Dozvoli mi
da sama predjem
tu stazu
do grotla vulkana
ne pitaj jesam li ja
ta nebrušena gromada leda
jednom davno otkinuta
iz zagrljaja glečera
(...nazvah ga naivno, imenom ljubavi... )
Grejaće me makar na tren
sopstvena misao
o užarenom nestajanju
onog časa kada zakoračim.

Trebalo je da znam
da uvek korak odlučuje
kada počinje praznina.

Trebalo je da znam.

Jasmina Popović