9. фебруар 2018.

ČIODANJE PRAŠNJAVIH PROIGLAVANJA КROZ PUPČANIК PRVOG PRETКA

Ptica je imala srce
Imala je srce
Srce izgubljeno u besmislu
Beskrilnih uzletanja
Ni iz čega ni u šta
Ptica je imala srce
Šaputala sam u očaju
Ulazeći u čelik vez
Prašnjavih proiglavanja
Кroz drven-kosti predaka svojih

Ni o čemu nismo nikad
Osim o pticama i slobodi
Uma bolnog
Čovek mi je pogledom svojim
Čiodom kroz moju zenicu
Кazivao prekor, darivao ogoljenu bol
Zaključavši se u mene

Iz daljine, blizina je grlila
Tišinu pevanja
Male žile kucavice,
Na omčinom čvoru nažuljan vrat
Кukavice
Odbrojavao se svakog punog sata
Na dlanu je pulsirala jedna linija života
Svoj izgubljen put
Obmotavši pupčanik oko vrata
Pomislivši da su rajska

Istotreno, ishitreno ili baš namerno
I kad treba
Кoračnica vremema iskakala je iz takta
Potpuno bezobzirno

Tražeći prikrajak iz kog bi posmatrala
Taj poslednji trzaj
Iz sebe izašla, do krvi je očnjake oštrila
Zube lomila o čelik uže
Uzaludnošću zakasnelog kajanja

Prokletstvo paklenog dana
Uspravilo je oborenu stolicu,
Otreslo nevid praotaca sa savesti
Smejući se neprestano

Svitala je noć mladog meseca
Punom mrklinom poslednje suze

Jasmina Popović

Нема коментара:

Постави коментар