SAN O RAJU

udobno smešten
podno mojih trepavica
kapao si otrov
ispijala sam ga
jesam
rekoše ti
da sam samoubica
tek izašla
iz nekog
sanatorijuma na severu
iz skrovišta
za dušebolne
umobolne
lomne
čekala sam
ne dočekah
da u moju odbranu
staneš
reč da kažeš
ćutao si mojom tišinom
smejao se tvojim smehom
lečio me
melemima iz veštičje kolibe
a ja sam verovala
samo sudbini
i budila se
okupana tvojim znojem
mojom mukom
budila
iz zajedničkih snova
i samo mojih košmara
ili sam budna tražila
trenutak
koga nema
niti ga je ikada
bilo
ne znam
usnila sam jednom
belinu bolničke postelje
i dete andjeoskog lika
istrgao si ga
iz mog naručja
sebičan si
vrištala sam
probudilo me je
tvoje cerekanje
na vratima koja nisu
otvarala raj

Jasmina Popović