DIONA ME NIJE VOLELA

Oslepela sam
na pločnicima Atine.
Hetera razularena
oba mi je oka izvadila
da ne tumaram
stazama
njenih prolazaka
do bogataških soba
i postelja.
Sad štap i pas
prijatelji jedini
i zvuci koje čujem
što iz utrobe zemlje dopiru
iz tog grotla vreline
da moj led
žarom otope
i srce mi vrate
iz grudi izvađeno.
Lutanja su me bludnicom
načinila
milost napasnika
kao poklon sam primala
dok sam se
zlu
zatvorenih očiju
mrtvog srca
predavala.
Sad lutam
pustim ulicama
ljubim vrele pločnike
ljube me bez milosti
udarci oholih prolaznika
što pljuju po meni
( želeci me jako )
pljuju po meni
nemajući hrabrosti
da me za ruku povedu
do najčistijeg izvora zivota
i dan mi vrate
i mir mi vrate
kako bih u miru skončala
kao umorna žena, željna počinka
i mirnog sna.
Joč samo da dočekam kišu
pomislih
dok sam bauljala
dok sam štap slepački
lomila
o psa se vernog saplitala.
Kišu da dočekam
da ona sa mene spere
tragove greha
sramote
bluda
što su mi svaku poru zaposeli.
Ja nisam kurtizana
nisam Aspasija ni Frina
koje su uzdisale i gorele
u svili bogataških ložnica.
Uboga sam sirota
koju su kupovali i prodavali.
Na meni su bestidnici
sve svoje zle porive
do bola, do smrti isprobavali
dok se nisu zasitili.
Prodanu me prodavali
na ulicu izbacivali
modre mi tragove po telu ostavljali
pa kao pseto šutirali s praga.

Kišu tražim.
Hocu tu kap
da sa mene spere
nesreću mog postojanja
sa moga tela
zadah razuzdanih bludničenja
i moju sramotu.

O, Diona, boginjo moćna
molih je
dok sam još jednim
krvavim podavanjem
kupila priliku da
njene skute ljubim
da snagu njenog žezla osetim
u oko je pogledam.

O, Diona, boginjo kiše
smiluj se
meni prošloj
meni nestaloj
smiluj se prljavštini koja me guši.
Daj mi samo kap
daj mi pola kapi
neka me vrati
u vreme nevinosti
u vreme mira.
Hoću da se poslednji put
uspravim
čistog obraza
ruku čistih
( duše zauvek čiste )
u nebo pogledam
Suncu dlanove okrenem
da mi ono blagoslov bljeskom
ispiše.

Diona me nije volela.

Čula sam
tupi udarac žezla
o pod
taj znak
da smem
pre nego što zauvek odem
da smem
u oči da je pogledam.
Bez reči pogled podigoh.
Oko mi je u oko bacila
zenicom moju zenicu
spržila.

Kišu tražiš-povika Diona
dok je ustajala
dok je da me napusti htela.
Oko u oko
bol neljudski prejak
zenica je zacvilela.
Odjednom, milostiva neka je
Diona moćna,
iz mojih očiju potekoše kapi
kao iz česme na gradskom trgu,
tamo gde ponekad
nas uboge siromahe
bičevima tuku.
Kao iz česme na trgu srama
potekoše moje suze
niz hrastovo lice
izborano
danima, noćima
nesrećama.
A ja
ja sam u duši osetila
nešto neopisivo
kao da se ponovo rađam
kao da neka nežna ruka
lagano njiše moju kolevku.
Rađam se ponovo
eno me kako spokojna
tolinu primam
u utrobi majke
čujem njen porođajni krik
moj prvi plač
i grleni smeh moga
vec pijanog oca.

Rodila sam se ponovo
slepa da hodam
al' tela i duše pročisćene.

Diono moćna, moje si spasenje !

Prenuh se odjednom
od jačine udarca u moja pleća
zacvilio je moj verni pas
začuh kako se lomi
štap slepački
prokleta da si
javo moja
moj danu stradalni
sa buđenjem se slomiše
sva moja nadanja
da ću se spasiti
da ću svaki greh iskupiti
sopstenom čistoćom
tela i duše
sapćući molitve pokajanja.

Moćna Diono, možda se sretnemo
jednom
okom u oko da mi pogledaš
zenicama umesto vida
kap da pokloniš
pa da odem sa ovog sveta
srećna.

Možda sam grešna
zbog misli ove
možda
možda me je Diona ipak volela.

Jasmina Popović