MRVE ODLAZAKA

Saplićem se nevešto
o sopstvenu nemoć.
Smetam joj, a znam
još jednom bi da prođe
stazom odgonetanja
svih zabluda 
skrivenih
u okrajcima hleba
što zajedno ga
smrvismo
poslednji put
u besu nadolazećeg ništa
u ljutnji nadolazećeg nikada.
Mrve je umornom rukom
sakupila
zagrlila dlanovima
sve jučerašnje ružne reci
nežno spustila
pokraj mahovine
koja je zaboravila
strane sveta
dopustivši nam
da okusimo
samo još kap vina rastanka
i odemo bezglasno
tumarajuci pijano
svako svojom strmom stazom
pogresne odluke.

O ljubavi nije pričala.
Za ljubav nije pitala.
Moja nemoć u ljubav ne veruje.

Jasmina Popović