20. фебруар 2013.

VEKOVI

Kroz koliko sam koračala vekova,
Koliko sam okajala grehova?
Gde su me stizala stradanja,
Kako sam gubila nadanja?

Borila se grčevito,
Ili se predavala munjevito?
Stazama hrabro stupala,
Ili u očaju jaukala?

U bespućima se gubila,
Sanjala, volela I ljubila…?

Sta me je to napred gonilo,
Sa koje me zvezde strmoglavilo i slomilo
Da zastanem, stanem I ostanem,
Led il’ vatra da postanem?

Sazdana od snage uragana,
Ili krvava od neprebolnih rana?

Krštavali me krstom radovanja,
Ili mi u pletenice upleli latice samovanja?
Umivali me vodama bistrih izvora,
Ili me dojili mlekom iz najdubljih ponora?

U povojnicu crvenu nit beskraja utkali I voleli,
Ili mi kolevku zanjihali pa prokleli?

Niz koliko sam provalija klizila,
Koliko visova nadvisila?

Ka kojoj tamnici me staze vodile,
Koje su me vile tražile, spazile I oslobodile?

Da sanjam, ljubim I volim
Bol svoj da u nedrima gajim I bolim
Da ne prebolim

Jasmina Popović

01. фебруар 2013.

KLETVA

zaključaj se u mene

zakopčaj tvoje vreme
vremenom mojim

potoni u moje dno
vazduha da nemaš
sebe da ubiješ crnilom
koje porodi moja tama

grč smo samo
u talasu nestajanja
krik smo samo
u tvom i mom
vapaju prokletnika

snažno me zagrli
da se jedna drugoj
ludilom nošene
vrišteći cerimo
veštičje zlurado
osvetnički zlokobno

ranjena mojom ranom
zgužvana mojim besmislom
živi bez krila crna ptico
da nikad ne poletiš

cvili jaukom svih nesretnika
gorećeš u mome paklu
zauvek

s u d b i n o !

Jasmina Popović