19. април 2015.

U DANU DAN I SITNIŠ ZVEČEĆIH SUMRAKA


u danu dan
sitnim mišlju sitom i napitom
do apoena koji zveče jače od praznine
oblačim ga u odjek nečega čemu ime ne znam
izvan ovog prostora sam omeđena
plaćanjem ceha greha i smeha
zaustavljenog u levoj pretkomori zatočeništva

u danu dan
tromošću komadam na jednaku parčad
propuštenih prilika odavno kamufliranih
neprilikama zgrčenih godina samoće
u eruvete sakupljam sve kapi iscurele
iz kore svih na silu slavljenih
pirovih pobeda i beda pod bedemima straha

u danu dan

a ja krčmim sitniš da platim kartu
za još jednu holivudsku predstavu na bulevaru
zvečećih sumraka

jednog otužnog života

Jasmina Popović

08. април 2015.

DANOVANJE DNEVLJA U ZLOKOBJU


u nečuj sklupčaš prasak
nikad da ne čuješ dobro ni u slutnji
dok potmulo se lomiš potapanjem proticanja
mukom ih mučiš kroz prste kad poteku mokro
komadaš se i spajaš razdvajanja po navici

grotlo po tvojoj meri bi da nacrtaš
i prođeš kao od šale kao da jednom si
jednom kad vulkan si bio i lava jednom
pokušaj prvog skoka u vrelinu hladne glave
poslednjeg moćnog dana što imao te je
ucelo izjedna bez ostatka i duše tek tako

samo onda kad slepim okom
sklopljenim u gledanja sanjaš i proteklo vraćaš
uzbrdo nizbrdo i izokola nestanak
sopstveni(m) šapatom prijavljuješ

neznancu što tvojim umom gleda
ni u šta i ništa ni od čega stvara po navici
oduvek uvek i bez duše tek tako

Jasmina Popović