28. април 2014.

KAP VASELJENE

pred Bogom zbogom
ne reci nikad. nade nema
tek neverama. ti vera budi.
nek' prasak kapi vaseljenskih
kao sveta voda umije lice. čoveka
traži pod nebom. vatru i vodu
menjaj za san. tren i u(z)dah poslednji
onom ko ište. sebe radošću otvori
crvenim. širom prozore raskrili
na kućama nadanja. barjak radosti
nek zavijori. plamen baklji tvog života
u zenici Njegovoj. pronađi se.

Jasmina Popović

22. април 2014.

REŠ PREPEČENO DOSTA


mučili su je
mahniti izazovi ružnih reči
prljavi pokušaji raskusurivanja
dokusurivanja maglovitih jutara
nekog sutra prepunog inaćenja
nedolascima

znala su je sva
pod tepihom namerna skrivanja
mrva slučajno palih sa trpeze
oglodanih godina
od para do nepara razbrajanja
tumačila su je zrnevljem
tri puta po tri gomilice bez ostatka
umobolna kljucanja kukavica
iz predgrađa njenog (s)laganja
kula beskrovnica

od nje se poslednjim ugrizom
opraštala reš prepečena korica života
taj premaz od nenađa
sa ukusom plesnjivih stihova
od kojih je pokušavala da utekne

Jasmina Popović

17. април 2014.

LAŽLJIVIH VESTI ISTINE

zemlja il' oganj. ne znam.
meni je svejedno. teško
ovaj dan na plećima nosim.
vilicama zamku. za krik pravim
kavez ludila. na mom dlanu
dišeš polomljenom linijom. života
mi. jesmo. pod kožom sećanja
oganj. pale duše (ne)umrlih
moja su molitva. reči neizgovora
nož pod grlom. oštricom iskušavam
sopstvenu odlučnost. krvlju da se obojim.

Jasmina Popović

15. април 2014.

NOTTURNO

Na dlan noći
Obraz prislonila

Zvezdama 
U snove zaronila

Sjajem njinim
Za svojima traga

Kaplje rosom
Nemilog nedraga

U tišini
Blaženoga mira

Tražeć' ušća
Snenih nedodira

Jasmina Popović

13. април 2014.

PEŠICE DO PUSTOPOLJA


proigrale su sebe samovoljno
u hadarderskom dvomeču
prastare igre zabrojavanja

ona i ona stopalima u vatru,
licem u bezoblična naziranja,
jedine su pluseve brojale
u dioptrijama nevida

jedine tišine u nakovnjima
sa samog dna ušnih školjki,
kovale bez plana. kišama zamke
dugama ljubavnice postajale
uzdajući se u poredak. stvari
nikada nisu na mestu
zločina. nema bez dokaza
postojanja ni gubitka nema

proklelo ih je neverovanje
u zloglasje zlopričanja
o sopstvenom postojanju

bezličnost svoju izbegavale
i namigivale, sopstvenog dvojstva
grljenjima. dušu utišavale

sudbinu boginjom proglasivši,
ona je zorila istoke izranjanja
onoj su drugoj uvek zapadala
porinuća ni u šta ni zbog čega
i potapanja u virove dodnanica

- vrelog li dana! dobro došle!

to bejahu zloslutna kazivanja
čopora hijena
nasred Pustopolja

Jasmina Popović

12. април 2014.

RAZGNEŽĐA


uputstvo sam zapisala
na trećem sloju
papirnate maramice
napravivši najlepšu pticu

gledale smo se dugo
uzdrhtavši još jedno
hotimično gaženje beline

tu poslednju pesmu
razgnežđa
pronaći će u dušniku

forenzičar

-ovo je samo ubistvo!
reći će, otresajući belo pero sa dlana

( dan će mirisati pojanjem )

Jasmina Popović

09. април 2014.

PER TU I TAMO


k o n a č n o!
njen osmeh je imao onu podnošljivu
dozu bezobrazluka
bajala je i u stih promrmljala reč
uzvikujući sebe bez interpunkcije

u predasima
između provetravanja margina
snažnim protresanjem prostirki
od rečenica bez reči i prašine slova
između dva proreda,
do blještavila je glancala ključeve neverice
i namere da na trenutak nekim čudom
postane gospodarica velikih
zlopogledanja osujećenih u sujeti

postala je

na dva pucnja prsta i jedan mig
zaludnica razbarušenih kovrdžanja mudrosti
odnekud baš njoj prispelih

u razmacima
dovoljno dugim da se naizust nauči čekanje
jednim je jedinim pljeskom dlanova
dozvala duha i lampu bacila
bez straha je ulazila u sopstvenu belinu
baškareći se i protežući lenjo
stihovala je anđele na paperju
prazne hartije

k o n a č n o!
-čula se cika male pesme

Jasmina Popović

DAHARIJE, SENE I SANILARI


nemojte oštricom nikada
ni u okrutnosti koje se ne odričete
ni u naletima i zaletima samilosti

nemojte oštricom, poteći ću

vi uvek imate jednu
( prelistavam Dan otkrivanja najvećih tajni )
skrivenu u knjigama obmana
dobro smišljenu odbranu
koja bi vatrila sleđena srca sudija
što slepilom se svojim diče
da ničeg osim i u ime
pravde nema. govorila sam vam
u časovima dokolice da sama ću
samoćom sebe jednom. možda

nemojte oštricom nikada
ni na javi kojom mi prkosite. danas
menjam vaše loše namere za čas
dobrote. nema. ponavljaću uzalud

nemojte oštricom, ističem dragovoljno

( zalud biste, sa dna mog kovčega
smeju mi se sve oslobađajuće presude
izrečene zbog -ubistva pesnika! )

Jasmina Popović

03. април 2014.

U OMOTU GROHOTA


Nekada je imala
Stolicu za ljuljanje
Sopstvenih vrtoglavica
I jata ptica na krilu
Čuvala

U krletku sebe zaključavala
Brave obijala ključeve bacala
Ratovala ranjavala predavala

Školjku za slušanje tišine
Imenom je svojim nazivala
Tren pre razbijanja

Na vašarištima uporno tražila
Srećnog olovnog vojnika
Sebe pokušavala da udene
U par tuđih požutelih slika
Uspomena nečija da postane

Nekada je imala
Muzičku kutiju i balerinu
Svoju jeku i svoju tišinu

U svojim se mrežama batrgala
Tuđe bukagije vukla
Pred istinama se do gola svlačila
Laži u rite oblačila
Prkosila čudnim čudima
Iz dosade

Bez odustajanja se navijala
Do pucanja opruge

Postajući

Groteska grohota

Jasmina Popović