PROKLETSTVO PRVOG KAMENA

vreme
ništavilom razliva
vodu u kojoj stanuju mirisi
gašenog ugljevlja
desetice smrtnih

kroz vekove

p(r)otok razuma zaustavljen
u tački poslednjeg udar(c)a

u malju milosti il' prokletstva
( izvan pećine sopstvenog konačišta )
istina sakrivena

poslednji put
načeta noć se batrga u čeljustima
krezubog dana
( komad bez kraja )

pod nebom kleči
( molitvu naizust ćuti )
dok mrvi u prah
kletve poslednjih grehova

stena odronjena kamenjem
života

plač čoveka

Jasmina Popović

RASKRILJAVANJA

krvlju bez vene
omčom bez užeta
barutom bez hica

teškom korotom u danima
četrdesetice

raskrili (se) (u)prkos životu

u sahari led žilama
arktik dok vatre pali
pupčanom vrpcom premeri ekvator

tek tada
sopstvenim očnjacima
preseci sve dane

slovotužja

Jasmina Popović

D(V)OSLIKAVANJA

slika prva:

( ledeno nebesko stajalište 
ili je to bio peron iščekivanja, više se ne sećam )

pre par ili nepar trenutaka
kupljena ( sam )

( artikal bez deklaracije na rasprodaji )

u ruci karta u jednom pravcu
vozna
il'...više se ne sećam

moj maestro
putna besputna ( su ) lutanja
obogaljenih nastojanja
da do tebe
možda

jednom ikad nikad
( besmislenih reči putovanje )

stignem

nesustiglih mi (do)kazivanja
postaću ptica
i nacrtanoj grani masline
biću kljunoljubljenje pesme

ako uspem da u beskonačnosti
presek postanem
dve paralelne linije
života
( sumnjom izjedam sebe )
jer malo je
vremena
za nauk
prekobrojnih znanja
staračkih (po)dozrevanja
ostalo

kunem se
postaću hrabrost
da
divljenja tvog dostojna budem
jedan jedini put

slika druga:

u šaku sam sebe stisla

prvu i poslednju sebe
tebi na dar

maestro

( sričem molitvu verovanja u zakasnela stizanja )

Jasmina Popović