NEMA OVDE PESME

tek onako
obojiš se verovanjem
severnim
iz nesluha čuješ suzu
( gluvonemo oslušnuto kazivanje )
nemaš reč a pišeš pesmu
( da vidiš umeš li )
prazninom

nema pravih rima
u tom čudnom
neizgovorenom višeglasju
znaš a ćutiš čekanjem
dočekavši ponovljene uvrede
jutarnjeg nevida
molitva duše na usnama
za dvoje troje il' više
manje
( a tako je )

znaš a ćutiš čekanjem
taj privid mira
na rasklopljenim dlanovima
školjke
koja više ne peva

Jasmina Popović