MUK POČIVŠIH POJANJA

nadomak domalog
prsta sudbine
otvorenog dlana
nemušti zbor

bez tačke
dvotačke
zapeta za petama
begunca
iz nigdine
tragača
vidara il' vrača
zaboravljenog plemena
na vrhu planine
ispričanih priča

na domalom prstu
naprstak
od nekaljenog čelika
od nekovanog gvožđa

štit iglanja
u koraku

do polja pamuka
do šume brezove
iz bliza skokom u dalj

čekiću nakovanj
u zvono
na jutrenju života

počivši muk pojanja
na odru
poslednjeg odjeka

Jasmina Popović

ČETIRI U DVA POPODNE

četiri školjke u dva slušanja
četiri šake u dva otiska
dlanovi iscrtani peščanom tišinom

četiri katarke u dva broda
na uplakanom rubu pločnika
četiri pokisle ulice u dva putokaza
jedno raskršće predgrađe i park
slika koja nema smisla

četiri skoka u dva slobodna pada
iznad kuća ispražnjenih
izgubljenim ljudima

daleko odmakla od jezgra i jedra
opne kidajući i crtajući se pukotinama
zidova
plača i srama

četiri stopala u dva napuštanja
i  jedno sutra izgubljeno

običnog dana u dva popodne

Jasmina Popović

SMRT SE NE ŠALI, OZBILJNO TI KAŽEM

moj jad i ja
umiremo svakodnevno
ukrštajući reči

presecamo tačke ključanja
zaključavanjem sećanja

moj jad i ja
odlažemo odlazak svakodnevno
ukrštajući poglede

presecamo kapi zenica
suzama neisplakanog dana

uz prvu jutarnju kafu
kao molitvu il kletvu
jedno drugom spuštamo na dlan
još jednu liniju prećutanih reči

smrt se ne šali, ozbiljno ti kažem

Jasmina Popović