31. јул 2014.

KAMENUZDARJE I OTKUCAJ NA ŠEST


današnji dan ugljenom crtam na otiraču
sutrašnjeg vremenkapanja. otkivam staračku teskobu
prikovanu strahomučjem. zarđalog zupčanika
žljebljenja na ušću sasušenih izvorišta. poništavam
bekstva kupovinom povratne karte. varam
zadnjim namerama. oltaru na žrtvu privodim
razodenutu promuklost levogrudih bolova. vreline
razlivene trnjenjem večnog leda. kamenuzdarja -
samoklesanjem kraj tvog groba spomenik. postajem
celov mermera, u crno oblačim šestim otkucajem
trošestja poslednjeg prokletstva. saltom ( se ) potirem.

Jasmina Popović

25. јул 2014.

DVADESETDVA GRAMA BEZ RAMA


preskačem se kod svake razbrajalice
namerno. reči unazad sričem. slovima
na nepar slučajno zaparam znak. pamćenja
ponavljam zaboravljanjem. sve u krug
kockice slažem u mozaik. pružnih skretanja
još nosim u sećanju ručice. za napred unazad
tri koraka u četiri osmine. metronom puca
i smejem se sa njim. lažima svakodnevnim
zatvaram oči i pitam pogodi ko je. ćutanje moje
trepne i zaglavi se u ogledalu. taj ton nemog
u vrisak stakla. poslednja kap crvene boje
užilene baš tamo gde kuca. o(p)stanak.

Jasmina Popović

24. јул 2014.

TROSTRUKIM S-ALTOM

tamničim se. dragovoljno
bedrim kroz bedeme. bedom
svoje vilajete malam. bezruko
dokonim se. trostrukim saltom
nedrim kroz nebo. junačim oblake
dok kukavičja jaja svojih grehova
razbijam. ljusku o ljusku
zvuk da čujem. zaključana u tišinu.

Jasmina Popović

DOBAR POČETAK RĐAVOG KRAJA


lečim (se) sopstvenom truleži. misli istrošene
u još jednu bezbrigu. reči svih mučnina
na žrtvenik prilažem. treće svoje iskušenje
rastržem četvrtinom duše. u čeljust pretvorena
rane odšivam. pevam grleno u prah pretvorenim
skorenim bestelesjem. iglama besa probadam
lutke sopstvenih senki. sa dna kovčega kidam
svilu pokrova u rite. bez kajanja. savršenim rezom
tišini plaćam sve nenaplaćene cehove. razuzdano
prepuštam se iskušavanju ludila. sa dlana skupljenim
plavetnilom reke tvorim. postajući poslednja bujica
rušim mostove sopstvenog spasenja. bunovna
strah sakrivam još jednim pričanjem bez srećnog kraja.

Jasmina Popović

13. јул 2014.

ZNAMENJE RAĐANJA

pevam ti. prozuklim namerama
rušim sva dobra pojanja. pevam,
ti muk notama na komade
kidaš. dok levom stranom bola
otvaraš moje rane. zatvorenih očiju
kradeš lekovite travke i vode
ostarelim vidarkama. greh činiš.
bez sluha slušaš, opet ne čuješ
sva moja gromoglasja.
bez vida gledaš, opet ne vidiš
sva moja ranognojna
ponorenja. u sebe iz tebe krvarim
zarano. ja svoje krike rađam
krštavanjem istine. da ne boli
lažem te. preplićem prste.
crnim ispod nokata plaćam
ništa. od svega, meni na babinje
suzu prinosiš. muklim zapevanjem.

Jasmina Popović

6. јул 2014.

U KADRU S(T)ATIRANJA

razvlačim
produžavam
dosipam
presipam
prosipam
krojim
prekrajam
param

u nit pretvaram
ni iz čega (n)išta stvaram

danas neću
neću blizu
neću ni za lek
ni za otrova kap
neću danas

i onako i ovako
sutra ne postoji

dlanom
hladnim
raširenim
crtam
sebešamaranja
varanja
pretvaranja
bez vatre izgaranja

petljam
mrsim
pertlam
cipele stare obuvam
o crveno se saplićem
crno šniram

krupnim kadrom
ja smrti statiram

Jasmina Popović