PESMO MOJA

U oranici plodnoj,
godini rodnoj,
rani gnojnoj i noći spokojnoj;
na bojnom polju viteškom
u uzdahu teškom;
okovana bremenom,
obljubljena vremenom
tražim te.

Na poleglim otkosima,
izvorima i prkosima;
u kućama smeha i tame,
dok jazbine me srama mame,
u figurama od žada
i skrovištima jada
tražim te.

U plimi nadošloj,
radosti prošloj;
kraj grane olistale
i voćke ubrane,
pod stegom i zapregom
i strehom ukletog zamka,
u kaljugama svakog jarka
tražim te.

Pod nebom olovnim
i crepom napuklim
u udzerici od blata,
škrinjama punim zlata;
pod nedrima mojih bolova
raskoši bogataških stolova,
tražim te.

U mišjim rupama
memljivim šupama,
pod mostovima samovanja
na drumovima ludovanja,
tražim te.

U zvucima pijanih mehova,
u bedrima davnih grehova;
kricima i uplašenim svicima
u svetlosti daljina,
porubima pocepanih haljina,
tražim te.

U tamnovanju i samovanju,
poniznosti i ponosu,
suzi isplakanoj i prkosu;
smehu i leleku,
u bolesti i leku
u istinama i lažima bez broja,
tražim te pesmo moja.

Jasmina Popović