BEZNAĐE

Kao lupež
pod maskom poštenja
prikrada se oluja
iz nevida.
Nenadano
podmuklo
očaju slično.
Omamljene setom
večnog
sanjara
sad me daljine
bezvuko zovu.
Kao varalica
osmeha lažnog
dočepao me se očaj
prokletih
izgnanika ljubavi.
Zapretene
u mreži beznadja
nepoznate me ruke
ugušile
stiskom bezumlja.
Raskrilila se
praznina u meni.
Sklupčana
u svom čemeru
ne trajem više.
Gubim se
u dočekanom trenu
smrti sopstvene.

Jasmina Popović