možda bih mogla u danu današnjem, samo da hoću od neću otrgnem
jednim običnim zahvatom, zamah i otkid zauvek tek da se tako
u malecku uspešnost pretvorim, pa da se dičim da sam i ja
onda kada su svi digli ruke suncu i nebu na pozdrav, i od mene
onako usput, tek da se zakamuflirano odustajanje od bljeska i cvrkuta
ne čuje ne vidi ne sluša ne gleda al' uzalud im sve je kad samouka samo huk postajem
buka cika dreka i neki vrisak u celofanu upakovanih prenemaganja, ja dodirom, ja opnom
dok bubnjevi poslednji put tuku a ne znam da je taj i takav put jer bezbriga neka sam i oprez
šta je znanje pitala sam slučajnog prolaznika koji me je mrko pogledao
postiđena još uvek lutam a nemio i nedrag menjaju mesta u igri žmurke
tačka a je očas u tački b i ne znam odakle dokle bi trebalo zbog pravca
tako je i sa visinama tako je i kad bih o dubinama potpuno neuspešno zborila
kroz mulj bih da vidim dan, a noć ukrasim malim mahanjem sebi, ovog dana,
ozvezdanim prstima potpunog (pre)davanja pre svega i posle ničega. tako. tek.
Jasmina Popović
jednim običnim zahvatom, zamah i otkid zauvek tek da se tako
u malecku uspešnost pretvorim, pa da se dičim da sam i ja
onda kada su svi digli ruke suncu i nebu na pozdrav, i od mene
onako usput, tek da se zakamuflirano odustajanje od bljeska i cvrkuta
ne čuje ne vidi ne sluša ne gleda al' uzalud im sve je kad samouka samo huk postajem
buka cika dreka i neki vrisak u celofanu upakovanih prenemaganja, ja dodirom, ja opnom
dok bubnjevi poslednji put tuku a ne znam da je taj i takav put jer bezbriga neka sam i oprez
šta je znanje pitala sam slučajnog prolaznika koji me je mrko pogledao
postiđena još uvek lutam a nemio i nedrag menjaju mesta u igri žmurke
tačka a je očas u tački b i ne znam odakle dokle bi trebalo zbog pravca
tako je i sa visinama tako je i kad bih o dubinama potpuno neuspešno zborila
kroz mulj bih da vidim dan, a noć ukrasim malim mahanjem sebi, ovog dana,
ozvezdanim prstima potpunog (pre)davanja pre svega i posle ničega. tako. tek.
Jasmina Popović
Нема коментара:
Постави коментар