mogla bih ali neću da hoću jer inatim se tako
svakog dana. umnožavam se tim jednim zrnom ludila
i gatam sebi neuko. verujem u ne strahujem od da jer samo to je
ostalo od svega i nestalo pre svega. zažmurim kad čujem zapevku
svoje usamljenosti kvrgave. nesanica na bdenju a ja eto sanjanjam
ljuske iz kojih su se ispilile neke čudne ptice. grabljivice mi se smeju
na sav glas. rušim gnezda svoja poslednjim kamenom. u sebi
kroz sebe protičem kao poslednja reč o prvom grehu.
svakog dana. umnožavam se tim jednim zrnom ludila
i gatam sebi neuko. verujem u ne strahujem od da jer samo to je
ostalo od svega i nestalo pre svega. zažmurim kad čujem zapevku
svoje usamljenosti kvrgave. nesanica na bdenju a ja eto sanjanjam
ljuske iz kojih su se ispilile neke čudne ptice. grabljivice mi se smeju
na sav glas. rušim gnezda svoja poslednjim kamenom. u sebi
kroz sebe protičem kao poslednja reč o prvom grehu.
Jasmina Popović
Нема коментара:
Постави коментар