pod tepih tako kao od šale i kao bez griže
sve što ti smeta -ovo današnje onom od juče skučenom
u dušniku prošivenom gajtanom od svile nit nit nit struna
bez stida da jednom pronađeš (se) kad mrak se kišom u sivo
poslednjom kapi dok razliva po tebi po meni
i nas nacrtaj i nas dopiši u iks i oks odigraj
po dijagonali poništi kad kažu ti da tako je
nek tako bude jer proći će a ti se nadaj uzdaj
tvrdom verom u poslednjeg umiranja zov
od sebe strpljivo jer strpljen u spasu sopstenom bez mahnitosti
oteraj kletve molitvom molitvom kažem molitvom
veruj i kad niko ne pričaj i kad svi jer možeš
školjku na uho i ehom se opij jednom
kad more u more pretvoriš rečju da život je
lep lepši najlepši u gradaciji običnih o-sećanja
nikad ne traži smisao jer neko ga je već pronašao
u krošnji nebu svetlu i svetu nakrivo nasađenom
lep lepši najlepši -pišem petnaest da napišem prećutano
Jasmina Popović
Нема коментара:
Постави коментар