23. август 2014.

POSLEDSTVO GROTESKNIH VRTLOŽENJA


dopustila sam sebi da poslednjom kapi suze umijem svet
istine radi. priznajem da kiša sam postajala, nemilice
pljuštala sebe. ljubeći grmljavinu usnama predskazanja
milovala munje. iz prikrajka gledala straha lik
u odrazu sopstvenog lica. ogledanog u baruštinama
svekolikim. u zakletve umotanim lažima postajala zbogom.

koracima saplićućih stazarenja gazim (se) užarenim
vrtloženjem. umiranja u grotlu vulkana videh na rođenju.

o, tamo, tamo ću poneti tajnu čega radi sam u zlosreće trenu
gromada hladna postala. jednom davno neznano kad
otkinuta iz zagrljaja glečera. kći da postanem i bol da bude(m)
samo moj. nedosanjan san o užarenom nestajanju. kap u plam-
niko ničemu. onog časa kad zakoračim zakletva biću. poslednjoj misli
da prvi korak uvek odlučuje kad počinje praznina, molitva jesam.

oduvek. trebalo je da znam.

Jasmina Popović

Нема коментара:

Постави коментар