30. август 2014.

MONOLOG U DVA GLASA I TRI ZBRKE


u četiri ruke za klavirom. podrazumevana netačnost
tačnih kazivanja. preokreti u notnim sveskama
rugaju se violinskim ključevima i ključarima
hada. bez straha nema. i ničeg, kazuju oni koji nedostaju
na porodičnim portretima. prašina i opiljci obol-deljanja
duet (su) o kome se ćuti u tajnim odajama. odlazi u noć
poslednji čovek koji je umeo da čuje. osmeh zaveštava
(ne)srećnicima, slušanju vičnim. žena bez lica servira hladne laži
podgrevajući sedeljku predskazanja. okretanjem drugog lista
vraća se unazad. bezvremenim zastajkivanjem u pauzama
između dva takta. netaktično skida svoju masku
pridružujući se gondolijerima. pluta venecijanskim kanalima
poput flote papirnatih brodića. pročitanih crnih hronika
bivša je vest. podsmehu podložna, tek odlazeća gorka reč.

Jasmina Popović

Нема коментара:

Постави коментар