Jesi l' to ti dugo, drugo moja, vilo?
U haljine presjajne sebe si obukla?
Il' je kiša, potop-suze tužna isplakala
Te ti boje bljeskom izaprala,
Da lepotom svetu se prikažeš?
Il' kraljevstvo tebi neko dade
Krunisa l' te neko, krunom od biserja
Da stoluješ vazda u svojoj lepoti?
Nisam sam vila, nit' sam ikad bila
Nije potop-suze tužna kiša isplakala
Nit' je moje boje bljeskom umivala
Da lepotom svojom svetu se prikažem
Nit' kraljevstvo kogod meni dade
Krunisana nisam, stolovati neću
Već to Nebo milo, sudbinom vođeno,
Ispod duge prođe, Nebeskome Raju smerno putujući
Te ostavi odsjaj duše svoje, da se dičim
I ponosna budem dok me ima, što me j' Nebo
Prijateljem zvalo, Prijateljstvom mene darivalo.
Jasmina Popović
Нема коментара:
Постави коментар