URLIKOM VEČNIH SNOVIĐANJA -BUĐENJA BEZ

nisam stigla da ti kažem, ni slutila nisam,
da neću te u snove nikada
u strahu da me nadomak bespuća
ne ostaviš bez reči, umećem tišine

nisam uspela da ti se zakunem, ni slutila nisam, 
da neću te u snove nikada
na pola bola opet bez utehe da ostanem

nisam bila spremna da poverujem u vest
da ću te razdirućim urlikom
obraza mokrih, do večnosti pratiti stopama razdiruće praznine

niko mi nije rekao da odlasci su tren
a prst na orozu kao kletva košmara, na mojoj slepoočnici,

zauvek trajanje

Jasmina Popović