ZOROVANJE RUMENILOM U DANU OBEĆANOG OSVETOVANJA

jednom kad hrastova kora postanem
tebi ću dodir besprekora i svu hrapavost svoju
da zažari da opeče da krv poteče a ja ostanem
kao trn kao svrdlo kao nož da zaparam ti savest

kad godovima budem disala, a list mi ljubav
a list mi prijatelj i od zelenog zeleniji mir u snu postane,
tebi ću dah poslednji u času čudnog zlokobnog opraštanja
na dar, samilošću svih zaboravljenih jer tako mogu

u prvoj nedelji sitnjenja ostataka posle svih deljenja
svega što za deobu beše, na prevaru i blef ću
prvom slučajnom stvoru koji lupeštvo poput titule
kneza grofa il' kralja, kao da mu od praotaca osta
njemu ću sve u inat tebi, jer tako mogu na mig na trep

u danima kad korenom se za nebo vežem
kad iz sedmog stabla svog, ja sreću budem cedila u nenadu i nesnu
tek tad ću život da prevarim tad nek' cvet mi osmeh postane
a ja u rumenilo se preobrazim osvetom da zorujem, jer reč je reč

Jasmina Popović