SVEJEDNOVANJE OBIČNOG DANA

na noge okove
rđom, nek' misle da patina je
pa konj'ma za repove
nek' budu vrani željom se oželi
vežeš sebe vešto
prašinom dah začini
u zoru cik
kroz ranu krik provuci
nek' bude tako jer dan je tvoj

na oči povez
crnji najcrnji, prkos iz rukava izvuci
pa suncu inat na beonjaču nactaj
ostavi sebe nije ti prvina
još jednim rastankom
o moru noćnu kamen razbij
kroz nebo busenom trave u let
zapravo zaplaviš zaborav
čini se sećanje da je
nek' bude tako jer dan je tvoj

varka je, a opet nije

trik života i tačka na početku
možda
pusti nek' bude da znaš a ćutiš

svejedno ti je

Jasmina Popović