DAN JEDAN U DVA MORANJA

ne mogu

međ zubalom mi crno slovo neka ga neka
viličnu kost mukom mučim neka me neka
odgrizam umnjak iz inata
ni tamo sam dok ovamo nisam a bih
okrnjila pa zlatila otrovom presvlačila
rad' širokog smejanja uskogrudosti
učtivog povlađivanja

ne mogu

u pamet mi zalutalo odnekud
jednom kad ne čuvah sebe od sebe
moranje pobratimstva 
leve sa desnom dok rukujem se bezruko
desne sa levom dok lutam lelujam hromo
od sebe donekle do sebe odnekle
oslonac dok, a nema- očima kolutam

bih da mogu da ostankom se premostim al' ne

Jasmina Popović