KAO STRAVOM SALIVENA

odlivala je olovo izokola iz oka
konjokradice. na tri ata atar premeriše
bez mere. do mene uštap. stropoštan
dan podiže ogledom. formulom do jednačine
posrnulog probijanja ravni. u tački prezira
zakopčana nekažnjena preticanja. sebe
do paranja jednobodežnom linijom posred stomaka
po vertikali horizonta. ispunjena trinjama utroba
pod kožom kojota. mišić od stakla
srce medveda u sazvežđu slamenog zlokobja.
igračka za plač malih ljudi navijena
opružjem zarđalim. škripom vrhori
na nedorečju i nedosluhu. pobodena kopljem
zemaljskih naprsnuća i vanvremenih praznina
crvena oticanja besciljnih naricanja u srži utrnula.

Jasmina Popović