10. јануар 2014.

VOJEVANJA


razbijala je razboje
od vučjih očnjaka niske ređala
osnove i potke sakrivala
vunicu u vatru bacala

plakala

od magle druge pravila
nedruge od sebe terala

obezglavljenim aždajama
plamen bojila jarko crvenom
( od krvi svoje sutrašnjom zorom iskapane )

narandže silna besom gnječila
sokove u potoke pretvarala
suncu da docrta zrak
žutu od jeda stvarala

sebe varala

jahala atove i padala
lomila pojila maljem nesna
uzbrdo kasom silazila u inat sebi

crvene noseve klovnova
sakrivala pod jastuk
smešnih se suza bojala
naizust učila sve uspavanke
sebe umivala lažima života

znala šta je greh a šta grehota

parala pletiljama posao
od podrumske paučine
klot u frket udevala
kroz iglene uši

junačila se(bi) namigivala
ratovala ranovala sopstveno bezvolje

taman kako i kad treba
( ni brže ni bolje )
iz sebe otišla

Jasmina Popović

2 коментара:

  1. ...Војевање не престаје!
    И, када мислимо да је окончано.
    Напротив и шта више. ТАДА почиње.
    Срдачан поздрав.

    ОдговориИзбриши