vreme
ništavilom razliva
vodu u kojoj stanuju mirisi
gašenog ugljevlja
desetice smrtnih
kroz vekove
p(r)otok razuma zaustavljen
u tački poslednjeg udar(c)a
u malju milosti il' prokletstva
( izvan pećine sopstvenog konačišta )
istina sakrivena
poslednji put
načeta noć se batrga u čeljustima
krezubog dana
( komad bez kraja )
pod nebom kleči
( molitvu naizust ćuti )
dok mrvi u prah
kletve poslednjih grehova
stena odronjena kamenjem
života
plač čoveka
Jasmina Popović
Нема коментара:
Постави коментар