SUFLERKA U GARDEROBI

mislio je da ću napokon skončati
kao verna madam Baterflaj
dodavši mi poslasticu od ušećerenog voća
jakim otrovom nakapanim
( eto šta znači mali flert sa velikom suflerkom?! )

sve je izmaklo kontroli
režiser loše predstave u nesvesti
nakon što je počupao svu kosu
preostao mu je vrisak besnila
dok sam se ja smejala
sakrivajući bodež u zenici
plašio ga je moj pogled
ali nije imao odgovor na pitanje k u d a
iako je savršeno dobro znao odgovor
na pitanje z a š t o
nažalost alternacija je bila sprečena
iznenadnim frakturama
( rizično je izvoditi vratolomne piruete
na ledu mržnje glavne glumice )

par kapi opojnog mirisa savršenog pretvaranja
diskretno iza uha i nekoliko na vrat
jednu na zamišljeni dubok prorez na nedrima
( zlata vredan savet stare garederoberke )
predstava može da počne
transformisala sam se odjednom
( talenat, ipak )
postadoh sve osim male Ćo Ćo San
smerne, umilne, dobre i verne

postadoh tvoja zla kob

vidiš li me Pinkertone
izdajo, u tri čina sklupčana

ne cvili, nisu toliko vrele vatre pakla!

( na poslednji bis izašla je moja sestra bliznakinja
i muž opravdano odsutne suflerke
kojoj su igre s vatrenim oružjem došle glave )

Jasmina Popović

NEMA POŠTE ZA VAS

uvek je, još s početka ulice
kroz umazana prozorska okna
viđao gospođu Kju
kako samoj sebi nazdravlja
ko zna kojom čašicom ljute rakije
besno psujući svoje mačke
koje se lenjo protežu, čekajući 
svoje sledovanje jetrene paštete

u rukama je imala stari žurnal
i u stupcima bajatih vesti
uporno tražila pesmu njoj namenjenu
na stolu je ležala izbledela karta
vozna karta za put na sever
sa njim koji je sve svoje ljubavi
tamo vodio i ostavljao
međ' fjordovima i glečerima
da kale svoju nesmotrenost i verovanja

ostala je sama još davne šezdesetosme
kada je pobedivši na izboru za mis ludosti
pružila ruku lepuškastom šarlatanu
oštrog pera a duše tupe od lažljivosti
napustivši ljude koji su je voleli nekada davno

ni danas nema pošte za vas, gospođo Kju
samo bih da vas pozdravim
prošaptao je stidljivi poštar

danas si opet pocepao moja pisma
bestidniče
marš s mog praga lažljivče

iza sebe je, kao i uvek, ostavio
tresak vrata bez brave i suze na izboranom licu
gospođe Kju

Jasmina Popović

PREKJUČERAŠNJA JADIKOVKA

ne pronađoh nikada okove
jače od tvoje nemilosti
u koje bih srce svoje
mogla da okujem i ćutim

pokaži mi mesto
gde tišina ječi
pod snagom tvojih reči
tamo da odem i ostanem
praznina postanem

ti si putokaze postavio
duge u crno zavio
nestao u pesku pustinje
moga oka

( tugo duboka! )

ko ti je kap vina na usne stavio
ko te je živog gutao
ko te je stegama
u vrisak bola pretvarao
a ti ćutao

zbog koga si se
u snovima snažan borio
na javi kukavičje gnezdo svijao
zbog koga se na vetru nevere savijao

zalud sva tvoja svitanja
kad nikome i nikada
snena pitanja ne postavljaš
( nemaš kome )
svojim dolascima unapred ostavljaš

žurno koračaš mrakom
ne bi li svetlost sudbine ugledao
njenom vrelinom goreo i sagoreo

kojoj si gori moje ime dao
pre nego što si se sa najviše stene
strmoglavio, pao
u ponor prošlosti i ništavila

jesu li ti da živim odavno umrla
jata kukavica javila

postani sunce Suncu na ponos
i zrak nad grobom mojim

živote jedini, živim a ne postojim!

Jasmina Popović

OTVORENO PISMO ZATVORENOG SRCA

ili...kako Elizabet nije volela ružne reči... 

latiste se
( učmali u kaljuzi kukavičluka )
bremena preteškog
za vaša
šarenom iluzijom
sopstvenih zabluda
naslikana
pleća
( no, ipak slabića )

osećate li kako
nemoć gubitnika
sujeta
pregaženog
zaboravljenog
bivšeg čoveka
( što
sa palete izgubljenih duša
crnu biraju )
vaše zle kobi
tek su
seni
razlivene u tragovima
stopa
davnašnjeg
( pritajenog )
ludila

penušava
( kakva varka! )
sloboda izbora
između dobra i zla
( opravdana je sumnja u vaše odabire )
preti
da uništi
majušno slovo
lj
( lj kao ljudskost )
koje vam se
za nepce zalepilo
dok vam je
s usana kapao
jed

iza dvotačke
upišite
veliko slovo
pogubljenja
vlastite čovečnosti
vi
potonuli
nekada poštovanja
danas ni žaljenja
vredni

(br)aman(tino)!

glasnici jada
vest nek' vam donesu
da više ne postojite

( hiljadupetstotinatridesete
ili nekoliko vekova kasnije )

Jasmina Popović

NEBOTRES

u silovitom nebotresu
ispremetanih algebarskih izraza
za ništavilo
matematički hladno
milimetarskom preciznišću
pogođeni su svi znaci
za beskonačnost

u paničnom strahu
bezizražajnog mnoštva
raspolućenih unija
greškom raskućenih skupova
čovečjeg ludila
nadolazila je bujica
otužne blagoglagoljivosti
gorkih nedorečenosti
sladunjavih
( do mučnine )
reči
zaokruženih u znak uzvika na kraju
ničega

pri pokušaju spašavanja
potencijalnih žrtava
stradala je
istina
( o, zar opet o tome )

Jasmina Popović

BLEF GOSPOĐE KJU

odvikla sam
reči
od
stvrdnutog srca
olovke
tupog otiska

(p)rime(re)
loših namera
pišem sećanjem

okivam ponornice
laži
gustine otužnih magli
s jeseni
( koju, istini za volju, ne volim )
zaključavam
ključare pamćenja
u sobu bez vrata
prozora
kroz koje
sunce ne ulazi
bez poziva
na bezazlenu igru
školica
stojim
u levom kvadratu
na sredini
poništenih zakletvi

gospođo kju
u partiji
koju ste započeli
taj obeleženi
adut
u rukavu vašeg
ludila
na podu je odavno
blefirate
izbegavajući
moj pogled
izveštačene mudrosti
( sa vama, samo tako )
govorila sam vam
sve karte na sto
nakrivljen
na istočnu stranu
koji se
poput klatna
u mom malenom umu
ljulja
grleći led severa

sve karte na sto
gospođo kju
pogled u pogled
da se ne zabrojimo
dok pišemo
manje nego što pamtimo
( sa mnom, samo tako )

po članu bez broja
zakona o prekoračenoj
liniji
razdvajanja naših svetova

osuđujem vas na zaborav

Jasmina Popović

POSLEDNJI POKUŠAJ

ako bi da plačeš
ispiši suzom
iz tebe neisteklo
trajanje
kajanje
sve grehe i prokletstva
oćuti reč
ranonosnu
isprati pogledom
slepila
odbegle vedrine
umorene
večitim traganjima
zbunjene
teškim rečima
knjige suštine

ako bi da vrisneš
nacrtaj krikom
zakopane promašaje
akvarelom nemoć oslikaj
i podmuklost
sopstvenih lavirinata
bezizlaza

ako bi da ćutiš
pevaj tišinu školjke
sa dlana
poklonjen šapat
otresi na pod
bezdanica
pretvaraj se
da razumeš talas
plime
oseka tvoj lik ima

ako bi

zakorači
smelo dodirni
tvoj
poslednji pokušaj

Jasmina Popović