TO, KAO PISMO BR. POSLEDNJI

to, kao živiš
to, kao ljubiš

i kao mreš 
dok klade 
gnjile opklade valjaš
po trnju i trunju
sopsvenog bezumlja
dok košulju ti spasa
silom navlače

to, kao sram
to, kao stid
to, kao zakletva u očinji vid

u grobove nepostojeće
iznutra gledaš

i kao prosjak
saginješ se poslednji put
krst na gležnju ucrtan
u bekstvo zakovan
bi da ljubiš, bi bivanjem
ništavila

od tebe telo raspadnuto
u tebi telo razapeto
oprost ište

to, kao veruješ
to, kao zauvek

i kao obmane sena
pukotinu tražiš
da u smrt se udeneš

živa

Jasmina Popović