PUN MESEC NAD NJENOM VODOM

u sedmom satu mlade nedelje
starila je pogledom zaustavljajući vrtešku,
igrala žmurke na sedmoj stazi
izgubljenih puteva, lomeći putokaze

u sedmom satu noći punog meseca
praznom je srcu poslednja kap krvi bila
tukla je bilom strašnog ropca poslednjeg izdisaja
u snopove vezivala pruće svih tišina

sedmo je korito i sedma obala bila
davno zaboravljene reke,
tekla je sebe odavno uzvodno
sve do ušća života u koji se više nije zaklinjala

sedme je krošnje sedma grana
( u istok zagledana )
postala,
gnezdo je kukakvičje bez sumnje prisvojila
pticu bez kljuna hraneći sobom

njihala se lagano
dok je mesec punio svoj krug, lebdeći nad njenom vodom

na zapadu konačnog (o)praštanja

Jasmina Popović