zovem se zbignjev vožnjinski
šaputao je pored uha
dobro raspoložene gospođe kju
dok joj je vrat golicalo sečivo noža
sladila se grlenim smehom svoje
taman kad treba rođene hrabrosti
inkarnacija sam svih prokletstava
oštrio je reč o reč
skrivajući sopstveni strah
u razjapljenoj čeljusti predatora
zvali ste se zbignjev vožnjinski
do trena kada sam vas ubila
jednim jedinim hicem prepoznavanja
vi ste na potezu, mrtvoumniče
bar jednom završite započeto
i počistite nered za sobom
ne zaboravite da otvorite prozore
imam dogovor sa pticama
o prvom i poslednjem opelu
Jasmina Popović
Нема коментара:
Постави коментар