SPLAVARENJA

na steni leve obale
reke Bezimene
uplašena lanad gladuje
trunje sasušenog maslačka
uzletelo
nebo da zamrači
latice dečje pitalice
krugove sklapaju
granama posečenog detinjstva
na nemilost

na proplanku desne obale
reke Bez(i)mene
razularenih vukova plen
krvave tragove
po kamenju slika
u ušnu školjku rika sakrivena
i nepar tuđih koraka
na polegloj travi nepregaza
svojoj senki izmiče

u huk zakulisnog talasanja
uvukla se vreva
podneva na izmaku
nevremenom svađalačkog začikavanja
talasi se razbrajaju
na dnu ničega još taloga smrad
užegla podilaženja sopstvenoj savesti
skončavaju u igri inaćenja

u naletu preostalog besa
i preletu s jedne na drugu
stranu
sveta koji nestaje
stoletnu šumu posekoh
bez griže
savesti nigde
ni drveta splav da načinim

ćutim i otičem nedotekla

Jasmina Popović