PREDSTAVA ČUDA

Živimo lošu predstavu, prepunu čuda,
ja hrabrost glumim, ti večni strah.
Ne znam jesam li potpuno luda
il' zbog tvog umeća gubim dah.

Predstava komična, akteri tužni,
klovnovi zaspali, fakir na maču.
Dekor i publika potpuno ružni,
ne vidim plaču li ili ne plaču.

Ledi Makbet sam, možda Antigona,
Hamlet si što noć mu mač dodaje.
Čujem odjeke dalekih zvona-
ko kome poslednji udarac zadaje?

Dok izlaziš besan k'o ris, na još jedan bis,
ja kamenom gneva razbijam sva stakla.
Potoni, glumče! Potoni, u sopstvene farse ambis.
Poveruj, danas me tvoja laž nije dotakla.

Jasmina Popović